Za međunarodni dan sigurnog internet ove godine je određen datum 07. Februar. Ovaj dan se obeležava u vise od 60 država u svetu, među kojima je i Srbija.  Evropska mreža „Insafe“ koja ujedinjuje organizacije Evropske Unije koje se bave zaštitom na internetu, ove godine predstavile je temu pod sloganom: "Upoznajmo digitalni svet...zajedno".Obeležavanje ovog dana podrazumeva i edukaciju mladih i dece po školama pod temom kako izbeći internet zlostavljanje i prevare. Iako je u mnogim državama veliki deo ove oblasti pokriven zakonima, svakodnevno smo svedoci da oblast internet nasilja i zlostavljanja još uvek nije dovoljno regulisana.Kompjuteri i internet su postali deo svakodnevnice i na taj način postali i sastavni deo razvoja deteta. Problem predstavlja način na koji se internet koristi kod dece i sadržaji koji okupiraju dečiju pažnju. Jedan od problema, koji se takođe pojavio u istraživanju Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, jeste i to što roditelji ne kontrolišu koliko vremena deca provedu na internetu i sadržaje koje posećuju. Prema istraživanju Instituta za psihologiju sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, u okviru projekta „Svakodnevnica mladih u Srbiji“, kompjuter je kod mladih prvenstveno sredstvo zabave, a korišćenje u edukativne svrhe je veoma retko. U istraživanju se napominje da mladi nisu dovoljno upoznati sa rizicima koji postoje na internetu, a da ni roditelji o tome ne znaju dovoljno. Roditelji u ovom procesu igraju jednu od najznačajnijih uloga, a pored njih i društvo i škola. Kao podršku roditeljima u susretu sa novim medijima i opasnostima koje novi mediji donose, pogotovo internet, mora se pojaviti i država i društvo.

Pod zlostavljanjem na internetu misli se pre svega, na zlostavljanje i prevaru kreiranjem lažnih profila na najpopularnijim socijalnim mrežama, poput MySpace-a i Facebook-a i vršenje psihičke torture nad decom i tinejdžerima čije je poverenje je prethodno zadobijeno kroz izvesni period međusobne komunikacije.

Sajber zlostavljanje
Sajber zlostavljanje je vrsta psihološkog zlostavljanja koje se odigrava u virtuelnom okruženju. To je namerno neprijateljsko ponašanje sa ciljem povređivanja ili ismevanja druge osobe. Uključuje namerne uvrede, pretnje, ismevanje ili maltretiranje drugih putem modernih sredstava komunikacije. Ono takođe obuhvata, na primer, verbalno ponižavanje na društvenim mrežama (kao što su “Facebook” ili “My Space”), preteće SMS ili MMS poruke, napade na e-mejl adrese i njihovu zloupotrebu (“krađe identiteta”), verbalne napade na posetioce foruma, objavljivanje omalovažavajućih i ismevajućih fotografija i video zapisa, bilo autentičnih (na primer, snimanje namerno izazvanih situacija) ili raznih video zapisa sa izmenjenom slikom i zvukom. Kao rezultat procvata informacionih tehnologija, sajber zlostavljanje se jako brzo širi. Često ga je teško zaustaviti jer je ispoljavanje takvog ponašanja teško ukloniti iz virtuelnog okruženja. Široka publika čini uticaj napada na žrtvu još razornijim. Sajber zlostavljanje je takođe teško zaustaviti zbog, na primer, anonimnosti napasnika i teškog uklanjanja zapisa koji sadrže sajber zlostavljanje iz virtuelnog okruženja– u većini slučajeva takvi zapisi nikad ne mogu biti uspešno uklonjeni i nekontrolisano se šire internetom.

Evropska Konvencija o sajber kriminalu predviđa 4 grupe dela:

• dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti računarskih podataka i sistema
• dela vezana za računare
• dela vezana za kršenje autorskih i srodnih prava
• dela vezana za sadržaje

Dečija pornografija, se odnosi na materijale koji prikazuju dete ili osobu koja izgleda kao dete u eksplicitnim seksualnim scenama, ili u situacijama koje navode da se pomisli da je dete uključeno u eksplicitne seksualne scene. U dela dečje pornografije spadaju proizvodnja dečje pornografije, distribucija dečje pornografije, nuđenje ili činjenje dostupnom dečje pornografije, nabavljanje dečje pornografije i posedovanje iste Više o tome kako kontrolisati i sprečiti akcije pedofila, koje najčešće počinju putem chat programa, možete saznati na sajtu chatdanger.com

Pravni sistem Republike Srbije krivično delo iskorišćavanja dece za pornografiju reguliše Krivičnim zakonikom. Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala, kao i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju uređuje se članom 185 Krivičnog zakonika. Za činjenje pornografskog sadržaja dostupnim javnosti propisana je kazna zatvora do šest meseci ili novčana kazna ako je delo učinjeno prema maloletniku, a ako je u pitanju dete propisana je kazna zatvora od šest meseci do tri godine. Ko koristi maloletnika za proizvodnju pornografskog sadržaja kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina, a ako je ovo delo izvršeno prema detetu učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Ko pribavlja, poseduje ili na neki način čini dostupnim pornografski sadržaj nastao iskorišćavanjem maloletnog lica kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Članom 185a Krivičnog zakonika uređuje se delo navođenja maloletnog lica prisustvovanju polnim radnjama i za njega je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna. Teži oblik ovog dela je ako je delo učinjeno prema detetu ili primenom sile ili pretnje i propisana kazna je od jedne do osam godina zatvora. Članom 185 Krivičnog zakonika predviđena je kazna zatvorom i za onog ko koristi računarsku mrežu ili komunikaciju za vršenje ovih krivičnih dela, i to u trajanju od šest meseci do pet godina i novčana kazna. Ako je ovo delo učinjeno prema detetu predviđena je kazna zatvorom od jedne do osam godina.

Ostale Internet pretnje: Od od ostalih pretnji koje nam dolaze sa Interneta tu su: Tehničke pojave poput virusa, wormsa, trojanaca i sl., Krađa podataka na sajtovima za e-trgovinu (pharming i phishing), Zloupotreba privatnosti podataka, Rasizam-nacionalizam-ksenofobija.
Jedini način da se zaštitimo od rizika koji nam prete sa Interneta je da se informišemo i da informaciju prenesemo na našu decu. Današnja deca odrastaju, kreiraju svoje vrednosne stavove i socijalizuju se uz kompjuterske igrice, različite internet sadržaje, od društvenih mreža preko sajtova za besplatno gledanje televizijskih i filmskih formata.  Društvu treba vremena da prihvati promene i da svoj odnos prema deci prilagodi tim promenama. Zbog toga, roditelji ostaju kao jedini oslonac deci u vremenu globalizacije, brzog protoka informacija, virtuelnih načina komuniciranja, plasiranja svih tržišno validnih informacija i svih onih promena koje će doživeti mediji masovnog komuniciranja u budućnosti.